Priča iz radionice „Mir, mir, mir, niko nije kriv“ 
Jednoga dana, Sivko, veoma simpatičan kućni mišić, šetajući baštom, otkrio je malenu, zelenu bundevicu.
„Kako lepa bundevica. Mogao bih da o njoj vodim računa. Ukoliko je budem redovno zalivao, hranio i okopavao, bundeva će brzo napredovati i rasti. Jesenas, na izložbi bundeva, mogao bih dobiti i nagradu za najveću i najlepšu bundevu”, maštao je i sanjario Sivko.
Već je video sebe kako prima nagradu. Svi su mu aplaudirali. Ponosno se uspravio i krupnim mišjim koracima krenuo kući, odlučan u svojoj nameri da odgaji najveću bundevu na svetu.
Tog istog dana, samo malo kasnije, baštom je šetao Skočko, šarmantan, poljski miš. Zamislite slučajnost, otkrio je onu istu malenu bundevu koju je prethodno pronašao Sivko. Dok je posmatrao svoje otkriće u glavi mu se rodila ideja.
„Mogao bih da se pobrinem za ovu malu bundevu. Bliži se jesen i izložba bundeva. Prijaviću se za takmičenje, da osvojim prvu nagradu za najlepšu i najveću bundevu. Samo moram da se potrudim.” Nije imao pojma da je već neko pre njega doneo istu odluku.
I tako, svakoga dana, Sivko, kućni miš, dolazio je i vodio računa o bundevi. Redovno ju je zalivao, đubrio, okopavao. Čak je naručio i nekoliko časopisa za poljoprivrednike.
A noću je dolazio Skočko, poljski miš i takođe zalivao, hranio i okopavao bundevu. I on je poručio nekoliko časopisa o uzgajanju voća i povrća. Hteo je da postigne najbolje rezultate. A bez znanja nema ni imanja, to jest bundeva – pobednica.
Bundeva je svakim danom rasla, i rasla, i rasla, sve veća, i veća, i veća…
Preko dana, celokupna Sivkova rodbina okupljala se oko bundeve. Divila se njenom brzom napretku, veličini i lepoti.
„Svaka čast Sivko. Odlično vodiš računa o svojoj bundevi. Kako je samo lepa i sjajna”, rekla je Sivkova strina Miška. Sivko je bio ponosan i srećan.
„Mora da je sočna i ukusna. Kakva će to samo biti pita od bundeve!” dodao je stric Gricko mljackajući.
A tokom noći Skočkova rodbina je dolazila da se divi naprednoj bundevi. Bili su zapanjeni kako je bundeva porasla toliko velika za tako kratko vreme.
„Sigurno ćeš osvojiti prvu nagradu na takmičenju. Tako mi sira i kuvanog krompira, svojim očima nisam dosad video ovakvu zdravu i ogromnu bundevu. Svaka čast rođače, odličan si uzgajivač postao”, zacijakuao je Skočkov ujak.
Leto je prošlo i zamenila ga je rana jesen. Mišić Sivko je znao da će bundeva promeniti boju, prvo u zelenožutu, a na kraju u predivnu bundevastonarandžastu. To je znak da je bundeva potpuno zrela. Već je bila veća od Sivkove kuće.
Noći su postajale sve duže i hladnije u malom mišjem gradiću. Skočko se zabrinuo da rani jesenji mraz ne ošteti njegovu bundevu. Rešio je da je pokrije ćebićima i tako zaštiti.
Stojeći na mišjim merdevinama, mumlajući mišju pesmicu, Skočko je počeo da pokriva svoju ljubljenu bundevu.
Sivko je isto toliko bio zabrinut zbog ranog mraza.
„Ciju, ciju, moram da pokrijem moju lepu, voljenu bundevu. Bojim se da se ne smrzne na ovoj hladnoći.” Napunio je svoja baštenska kolica svim prekrivačima koje je pronašao i uputio se ka bašti.
Pevušeći mišju pesmicu i on je počeo je da prekriva džinovsku bundevu.
Malo kasnije Skočko je začuo neki čudan zvuk, kao da neko pevuši. U istom trenutku i Sivko je začuo nepoznati zvuk, kao da neko mumla.
Obadva mišića su se na vrhovima prstiju zaputila ka mestu odakle su začuli zvuk. Traaaas… Dva miša su se sudarila glavama i pala na zemlju.
„Hej, šta ti ovde radiš kod moje bundeve?” zapitao je Sivko.
„Tvoja bundeva? Ma to je moja bundeva, ja sam o njoj vodio računa tokom čitavog leta.”
Ubrzo su rešili nesporazum. Smejući se, otkrili su da su obojica vodili računa o istoj bundevi. Zato je bundeva tako porasla. Bila je okružena sa mnogo pažnje i ljubavi. To je potrebno svim živim bićima.
Sivko i Skočko su se dogovorili da podele zasluge i zajednički nastupe, kao tim, na sajmu, sa svojom bundevom.
Naravno, pretpostavljate, osvojili su prvu nagradu i postali su najbolji prijatelji.
Odlomak iz knjige VIŠE OD IGRE
Autor teksta je Dušica Bojović
Prelepa priča!