KORNJAČA I ZEC

( Po motivima istoimene basne)  

Likovi: Ptica, Kornjača i zec Petar

PRVA SCENA

(Scena je šumica. Čuje se lagana muzika i efekti- cvrkut ptica. . Zec ide kroz šumicu i pevuši.)

ZEC: Ja sam zeka Pera,
brz sam kao strela,
moje noge baš su brze,
i zato me mnogi mrze.

(Kornjača priča iz prikrajka onako tiho, za sebe.)

KORNJAČA: E što mrzim hvališe,
lenštine, neradiše…
Ima samo ono,
što mu je priroda dala
i ne ume da joj kaže hvala,
nego šumom sam se hvali
i ne vidi kako je
neskroman i mali.

ZEC: (Nastavlja da pevuši.)
Moje uši velike
čuju zvuke svakakve
uhvatit’ me ne može niko,
uvek bežim za ovoliko.
(Širi ruke i pokauje. Dalje glasno govori.)
I moj kusi repić,
ima pravu čar,
ne smeta mi pri trčanju,
to je Božji dar.
NJuškica mi brzo radi
kupusom se samo sladi,
a tek što je šargarepa,
izvanredna, hrana lepa,
zato imam, oštar vid,
ni malo me nije stid,
vidim šta se u šumi dešava
i šta spora Kornjača rešava.

KORNJAČA: E, sad je stvarno dosta!
Ne trpim ponašanja prosta!
Pa, šta misliš brkati,
mogli bi se trkati?!

ZEC: (Smeje se glasno.)
Da li si ti Kornjačo, svesna,
ili ti je koža tesna?
Ti bi sa mnom da se trkaš?!
Rekao bi’ da pojmove brkaš.

KORNJAČA: Svesna jesam, itekako,
shvatićeš to vrlo lako,
na stazu te pozivam
i na trku izazivam!

ZEC: (Smeje se glasno.)
Pipnuću ti malo čelo
da vidim da li je vrelo.
Temperaturu možda imaš,
pa me zato izazivaš.

KORNJAČA: Nemam visoku temperaturu,
al’ slatko bi’ te isprašila po turu,
zato što se hvališeš samo.
Polazi na stazu tamo!

ZEC: Kornjačo spora, smešna si jako,
tebe ću ja pobediti lako,
trčaću na nozi jednoj,
levoj, zadnjoj, dugačkoj i vrednoj.
Brža mi je od tvoje četiri!
(Prkosi Kornjači i skakuće po sceni.)
Nervozna si, ko te uznemiri?

KORNJAČA: Smirena sam i nemoj da brineš,
gledaj samo da do cilja stigneš.

ZEC: Lastavica nije kao ja,
pa ni munja što sa neba s’ja…
Nego, nemoj ti da se sramotiš,
idi kući malo da odmoriš.

KORNJAČA: Za odmor se ti ne brini, Zeko,
mogu stići ja vrlo daleko.

ZEC: Ispuniću ti želju tvrdoglavice,
samo na kraju, da vidim tvoje lice.
Plakaćeš Kornjačo, lićeš suze,
kad pobedu Zeka ti uzme.

KORNJAČA: Dobro, dobro, ne pričaj samo,
nego polazi, da se potrkamo.

ZEC : Pošto sam hitar
i mnogo bistar,
kreni ti samo,
ja ću u hlad malo.
Stići će Zeka, u dva, tri skoka
samo da vidi tužna dva oka.

DRUGA SCENA

PTICA: I tako je Zeka drvo pronašao
pa ispod njega, opruži se malo,
gledao je, kako mili Kornjača
i slatki san ga nadjača.
Sanjao je Pera lepe snove,
kako polje kupusa ga zove,
glavice oko njega igraju,
a on leži u kupusnom raju.
Zečica mu pravi društvo lepa,
zadovoljna ona njemu tepa:
”Ti si lepi zeka Petar
i brži si nego vetar.”
Za to vreme Kornjača je išla,
vrlo sporo, al’ je cilju prišla.
Sunce žarko nju je okupalo
lije voda sa Kornjače samo,
žedna beše i mnogo umorna,
al’ je srećna, kako je uporna.
Zeka se prenu iz sna
pa pojuri brzo kao strela
ali kad je stigao do cilja,
Kornjača je prva tamo bila.

KORNJAČA: Hajde sada, brzi zeko
ponovi mi šta si rek’o!
Ko je brži od nas dvoje,
ko ispuni želje svoje?

ZEC: Slučajno se to desilo,
malo sam se opustio.
Ja sam brži, to svi znaju,
i prvak sam u celom kraju.

PTICA: Da nisi tako samouveren,
pretrčao bi ovaj teren.
Upornost je bolja osobina
nego hvalisanje i tvoja brzina.
Uporni će uvek da uspeju,
i da budu, prvaci u svemu.
Tako je i kod ljudi koji se ne trude
oni svaku trku izgube.
Skromnost, rad i iskorišćena prilika
napraviće od svakog pobednika.
Deco, zapamtite da upornost vredi,
pred njom svaki talenat izbledi!

Iz knjige  “Lutka iz đačkog kutka” Lucije Tasić