LAKOMI MEČIĆI

Iz knjige “Lutka iz đačkog kutka” Lucije Tasić 

Nagrada za najbolji scenario na Regionalnoj smotri lutkarstva osnovnih škola (FLUOŠ 2009. godine u Divcima – Valjevo) u organizaciji Udruženja vojvođanskih učitelja.

(Po motivima mađarske narodne priče)

Likovi: Prvi pripovedač, drugi pripovedač, Mara (mama medvedica), Meda (mlađe meče), Čeda (starije meče), teta Lija

PRVA SCENA

(Scena je šumica. Na sceni se pojavljuju pripovedači.)

PRVI PRIPOVEDAČ: Preko devet mora dubokih,
preko devet ravnica širokih,
preko devet reka bistrih,
preko devet sela niskih,
preko devet šuma i litica,
živela je, mama medvedica,
sa dva sinčića-medvedića.

DRUGI PRIPOVEDAČ: U svetu medveda, važi zakon jedan:
kad deca porastu, od kuće odlaze
da se vidi ko je kol’ko vredan.
Mama medvedica, ljubiti ih stala,
pa je svoju decu lepo s’vetovala:

DRUGA SCENA

(Scena je kućica u kojoj žive mečići sa mamom Kućica ima tri prozora i mama i mečići su na prozorima.)

MARA: Sinovi moji, mamine maze,
došlo je vreme, da deca odlaze.
Vreme je, da se rastanemo
i u zdravlju opet sastanemo.
Vi ste braća, imajte na umu
i recite svakome na drumu!
Slažite se i volite,
jedan drugom pomozite
(Svi izlaze izvan kuće, mama i mečići se ljube.)

TREĆA SCENA

(Samo je sklonjena kućica, a paravan i šumica ostaju isti.)

PRVI PRIPOVEDAČ: Mečići krenuli u svet beli
i pešačili dan celi,
pojeli hranu što je mama dala,
a onda oba zaplakala.
(Čuje se glasan plač mečića.)
Mlađe meče, starijem reče:
(Pripovedač se povlači sa scene.)

MEDA: (Progovara plačnim glasom.)
Dragi bato, moje zlato,
ja sam ti jadan mnogo gladan.

ČEDA: I ja sam bato, al’ ništa zato.
Na šumskoj stazi,
kud se prolazi, komad nam sira
krava Sivka ostavila.
Ješću prvo ja, pošto sam stariji,
a sve što ostane, biće tebi, mili.

MEDA: E, ne može tako, bato!
Mama je uvek, prvo davala meni,
pošto sam mlađi, slabiji i slađi.
Moraš i ti raditi tako,
a možda ti nije lako,
da porastem do jeseni, da ojačam,
da se ženim.

ČEDA: E, nije mi pravo tako!
Stariji sam, gladniji sam,
pa se strpi malo bato
biće i za tebe, zlato!

ČETVRTA SCENA

(Pojavljuje se lutka – drugi pripovedač.)

DRUGI PRIPOVEDAČ: Iz prikrajka šume guste,
nadvile se uši puste
(Izlazi teta Lija na scenu.)
teta Lija sve slušala
pa mečiće iskušala.

TETA LIJA: Dragi moji medvedići,
umiljati, mali ‘tići,
ja sam fina teta Lija
vaša svađa mi ne prija.
Dajte meni, ja to želim,
sirić slatki da podelim.

(Pojavljuje se lutka prvi pripovedač.)

PRVI PRIPOVEDAČ: Uze Lija sir, udari u drvo
i dobi dva parčeta prvo:
jedno deblje za starije meče,
drugo tanje, za meče manje.

MEDA: Draga naša teta Lijo,
neću jesti parče manje!
Podeli na ravne časti,
da ne moram travu pasti.

TETA LIJA: Vrlo rado,mili moji,
podeliću jer smo svoji,
izgrickaću natenane
i s jedne i s druge strane.

PRVI PRIPOVEDAČ: Mečići su glupi bili
sir su Liji ustupili.
Grickala je Lija sir
i delila njima mir,
na kraju im pruži mrvicu,
sitnu, k’o hrana za grlicu.

TETA LIJA: Sa vama je vrlo lako,
zovite me, uvek tako,
da vam ručak delim.
LJubi vas teta Lija
deco moja najmilija!

(Teta Lija se glasno smeje i napušta scenu.)

DRUGI PRIPOVEDAČ: Zaplakalo mlađe meče
(Čuje se glasan plač.)
a starije tiho reče:

ČEDA: Dragi bato, ništa zato,
ostali smo možda gladni
al’ dobili zadatak radni:
U našem životu, tražimo lepotu!
Lakomost se ne isplati
jer sve ti se odmah vrati.

Tekst  iz knjige “Lutka iz đačkog kutka”, autor Lucija Tasić