MEDVED I DEVOJČICA

(Po motivima ruske narodne priče)

Likovi: Dečak (pripovedač), Meda , devojčica Maša,
( Mama i tata se pojavljuju samo kao lutke, a nemaju nikakav tekst da govore.)

PRVA SCENA

(Na paravanu je trava, cveće i puno jagodica. Iza je šumsko , drveće. Pojavljuje se Dečak-pripovedač.)

DEČAK: Drago majsko, sunce
širi zrake svoje,
izmamilo jagodice,
što u šumi stoje.
Vesele devojčice,
pošle su iz sela,
ponele su korpice
i nekol’ќo zdela.
Nabrale su one
jagode crvene
i krenule kući
jer su bile snene.
Samo jedna devojčica
što se zvala Maša,
otišla je predaleko,
pa se nije snašla.
Lutala je Maša,
zvala upomoć,
ušla je u jednu kuću
da provede noć.
To je kuća šumskog Mede,
taj šta nađe, sve pojede.
Dođe strašni Meda
u svoju kućicu,
kad tamo…nađe devojčicu.

DRUGA SCENA

(Scena je Medina kućica.)

MEDA: Baš si lepa, devojčice,
kako ti je ime?!
Blago meni imam društvo
preko cele zime!

MAŠA: Ja sam Maša, devojčica,
iz obližnjeg sela,
nemoj mene povrediti
jagode sam jela.
Pokaži mi put do kuće
ti veliki Medo,
plače moja mama sada
gde je njeno čedo.

MEDA: Nisam blesav, devojčice,
da te kući pustim.
Neću više biti sam,
međ’ drvećem gustim.
Neću više spavati
dugi zimski san,
ti ćeš ručak kuvati
meni svaki dan.
Kad ptičice odlete
pevaćeš mi ti,
pesmom ćeš me, Mašo,
jutrom buditi.

MAŠA: Dobro Medo, veliki,
al’ te jedno molim:
Javi mami i tati
jer ih mnogo volim.
Da ne brinu oni sad
za njihovo dete,
dok ti odeš u selo
ja ću da pometem.

MEDA: Pametna si, devojčice,
s tobom nema šale.
Nisam znao da su takve
devojčice male.

MAŠA: Al’ te molim, dragi Medo,
još za jednu stvar:
Ponesi im jagodica
korpicu na dar.
Nek’ imaju roditelji
da se malo slade,
oni, Medo, u selu,
jako puno rade.

MEDA: Biće tako, mala Mašo,
kako kažeš ti,
a kad dođem, skuvaj kašu
da jedemo mi.

TREĆA SCENA

DEČAK: Mala Maša mudra beše
pa sede u kotaricu,
pokrila se ona krpom
i stavila jagodicu.
Meda nije bio ljut
pa krenu na put.
(Okačiti Medi korpicu na ruku. Meda šeta po sceni, putuje u selo.)

MEDA: ( Progovara onako za sebe.)
Sešću malo na travicu
i poješću jagodicu.

MAŠA: (Progovara ljutito iz korpe, ne pojavljuje se.)
Da se nisi usudio!
Odmah da si nastavio
ti do sela put!
Jagodice nisu tvoje,
Medo, lopovluk to je!

( Meda se osvrće oko sebe. Uplašen je i zbunjen, odakle dolazi glas. Nastavlja put.)

DEČAK: Uplaši se Meda tad
pa uprti korpu sad,
stigao do sela
podignuta čela.
( Postaviti kao scenu sliku sela.)
Spustio je korpicu
pred Mašinu kućicu.
(Skida Meda korpicu sa ruke.)
Zalajaše ljuti psi
(Čuje se lavež pasa.)
jurnuše na Medu svi.
Trči Meda po drumu
i pobeže u šumu.
(Meda trči i nestaje sa scene.)
Mama, tata, skočiše
(Na sceni se pojavljuju mama i tata.)
i komšije dozvaše,
podigoše krpicu,
otvoriše korpicu.
U korpici jedno dete,
mala Maša, od glave do pete!

(Maša iskače iz korpice . Dečak stoji sa strane i posmatra.)

ČETVRTA SCENA

(Na sceni su mama, tata, Maša i Dečak.)

MAŠA: Draga mama i moj tata,
vraćam vam se iz šumice.
Neću više ja lutati
bez svoje porodice.
Oprostite vi sad meni
što sam brige ja zadala.
Biću dobra, slušaću vas,
razumite da sam mala.

DEČAK: Roditelji razumeše,
zagrliše dete svoje,
ali i vi, deco, znajte:
Bez pitanja ne lutajte!

Iz knjige  “Lutka iz đačkog kutka” Lucije Tasić