NOĆNA IGRA

Dok tiho Dan svoja svetla gasi   

i u san odlazi sa svetom

Mesec obuva cipele noćne

i pertla ih lipinim cvetom.

Tada na nebu milion zvezda

odjednom zasija u roju

A Mesec za ruku nežno uzme

najsjajniju Danicu svoju.

I dok Vetar ludi nestašno mrsi

Brezinu dugu kosu,

Muzičar Cvrčak sa orkestrom

najlepšu muziku prosu.

Predstava počne i svako ima

najbolje mesto na sceni

Zavesa se spušta tek kad od igre

priroda sva porumeni.

Tad Noć ko pravi domaćin

svoje goste prati u san

Sunce kroz krošnju noge pruža

i započne još jedan dan.

Tatjana Pupovac

Pesma je objavljena u elektronskom časopisu Slova na struju.