Septembar je počeo, godišnji odmori su prošli i došlo je vreme da vaše dete konačno krene u vrtić.
Tokom leta ste sa detetom razgovarali o tome da je tamo lepo, ima mnogo igračaka, mnogo veselih drugara, a vaspitačice su divne, nasmejane i raspevane. Imate utisak da vaše dete sa nestrpljenjem iščekuje taj dan. Skoro da ste sigurni da će adaptacija na vrtić proći neopaženo. Pa nedavno je bez problema celu nedelju proveo kod bake i deke na selu.
Baka i deka su ipak poznate osobe.
Predajete nasmejanoj vaspitačici svoje dete, ali ono počinje da plače i grčevito vas steže za ruku. Ovu situaciju niste očekivali i potpuno ste nespremni. Obuzima vas sve veća tuga, osećate se bespomoćno dok ulažete nadljudski napor da umirite svoje neutešno čedo. Počinjete da se kolebate da li da odustanete od svega i pokušate ponovo sledeće godine. Smatrate da je baka-servis za vaše dete ipak mnogo bolje rešenje.
Polazak u vrtić je velika promena kako za dete, tako i za njegovu porodicu. Ono se prvi put nalazi u potpuno nepoznatom prostoru, sa nepoznatim odraslim osobama (vaspitačicama i drugim osobljem vrtića) i grupom nepoznate dece. U ovakvom okruženju, nemoguće je očekivati da će se dete osećati sigurno i bezbedno. Zato je važno da roditelji shvate da je plač uobičajena reakcija deteta na novonastalu situaciju. Što pre roditelj prihvati ovu činjenicu, pre će moći da pomogne detetu da proces adaptacije na vrtić prođe što brže i bezbolnije.
Kod neke dece privikavanje će teći lakše, dok će neki reagovati veoma burno.
Moguće reakcije deteta na polazak u vrtić:
– plač,
– povlačenje,
– gubitak apetita,
– agresivno ponašanje prema deci, vaspitačicama ili osobama koje ga dovode u vrtić,
– sisanje palca,
– mokrenje u gaćice,
– tepanje,
– ne komunicira sa decom i vaspitačicama,
– žali se na izmišljene bolove,
– odbija da skine jaknu iako je vruće u prostoriji,
– ne uključuje se u aktivnosti,
– govori da u vrtiću nije lepo i da ga tamo niko ne voli,
– budi se noću s plačem,
– jutarnje buđenje traje predugo…
Većini roditelja će se u ovom periodu nametati razna pitanja:
– Da li pati?
– Zašto i koliko plače?
– Kada će prestati?
– Da li će se snaći u novoj grupi?
– Da li će ga deca prihvatiti?
– Da li će se povrediti?
– Da li će jesti i spavati?
Najvažnije pitanje je zasigurno:
Kako da svom detetu, ali i sebi, olakšam privikavanje na vrtić?
Iako vam se čini da ova agonija nikada neće proći, ipak postoji rešenje. Kažu da se ne prilagode samo deca čiji se roditelji nisu prilagodili.
Raspitajte se o rasporedu aktivnosti u vrtiću i postepeno sa njim usklađujte i kućni režim (vreme obroka, dnevni odmor…).
Upoznajte vaspitačice sa osobenostima i navikama svog deteta.
Ne kolebajte se pred detetom i nikako ne odustajte od vrtića. Većina dece sa navršene tri godine izražava potrebu za društvom vršnjaka i razvojno je spremno za uključivanje u kolektiv.
Ne pokazujte uznemirenost i stres pred detetom. Tako će ono što govorite i ono što dete vidi biti usklađeno.
Ne preterujte sa pričama i pitanjima o vrtiću, možete izazvati odbojnost. Važno je da se ponašate kao da vam se dešava sasvim normalna stvar u životu.
Izgradite sopstveni autoritet. Ne pretite detetu vrtićem, vaspitačicama ili drugim osobljem u ustanovi, dobićete suprotan efekat od onog koji ste očekivali.
Budite jasni i odlučni. Objasnite mu gde ćete biti i šta ćete raditi za vreme njegovog boravka u vrtiću. Nemojte lagati ili «bežati», ali ni odugovlačiti opraštanje. Uznemirićete dete.
Objasnite ko će i kada doći po njega.
Ovo je period kada je dete veoma ranjivo, pa je od izuzetnog značaja da što više vremena provodite zajedno.
Autori članka:
Irena Gračanac, pedagog
Svetlana Bulajić, vaspitač
Leave a Reply