Vaspitač u ulozi

Dramska tehnika vaspitač u ulozi je strategija gde vaspitač, interaktivno,

unutar samog procesa stimuliše i upravlja radnjom, tako što u određenom momentu, u toku pričanja priče, ili u toku aktivnosti, preuzima određenu ulogu.
Vaspitač započinje igru kao jedan od likova, uvlačeći neprimetno decu u igru i pruža im mogućnost promene pozicije. Vaspitač postaje deo grupe, a vođstvo može prepustiti deci. Na taj način vaspitač podiže nivo interesovanja, daje uzbudljivu notu, kontroliše akciju, provocira tenziju, dijalog, kreira podsticajnu atmosferu opuštenosti i slobode. Njegov zadatak je da podstakne stvaralačke, kreativne potencijale dece. Uloga koju vaspitač preuzima treba da bude dobro planirana.
Ovde zamenjujemo izvestan stepen moći i statusa koji posedujemo kao vaspitači i uspostavljamo ravnopravan odnos. Ova tehnika je od neprocenjivog značaja u oblikovanju dramskog procesa.
Upotreba ove tehnike je usmerena da se učenje pojednostavi, da se napravi emocionalna veza između činjenica koje prezentujemo i znanja koje stičemo.
Uloga koju vaspitač preuzima može biti lidereska, ili može biti ravnopravna u odnosu na druge, važno je da je korisna kako bismo razvili ideju i postigli cilj.
Kada vaspitač, ulazi u ulogu tada treba da stavi deci do znanja da nije više vaspitač. To se postiže simbolično nekim delom kostima (šešir, rukavice, naočare…), ili stolicom u koju će vaspitač sesti i tako označiti ulazak i izlazak iz uloge.
Takođe je važno proceniti visinu statusa-nivoa uloge koju preuzimamo. To treba uraditi pažljivo. Dominantna uloga može poslužiti da brzo organizujemo igru i da isprovociramo odgovor pasivne grupe dece.
Nizak status uloge će izmamiti pomoć dece koja imaju manjak samopouzdanja.
Ravnopravan satus vaspitača u ulozi se obično upotrebljava da se uspostavi grupna kohezija, da se isprovocira diskusija.

TRI PRASETA – VASPITAČ U ULOZI VUKA

Postavite decu ispred vas da sede. Započnite diskusiju o tome kako je biti socijalni radnik (deca već imaju određenog iskustva zbog prisustva socijalnog radnika u vrtiću). Objasnite deci šta radi socijalni radnik, kako on pomaže ljudima, kako rešava probleme. Objavite da su deca od sada grupa socijalnih radnika i da će prvi slučaj na kome će raditi biti slučaj Tri praseta i to onaj deo kada vuk propada kroz odžak i bude opržen u loncu vrele vode.
Ostavite deci dovoljno vremena da kao socijalni radnici razmotre slučaj. Upućujte ih na pitanja koja mogu biti razmotrena vezano za postupke vuka i tri praseta. Neka obrate pažnju na karakter vuka i karaktere tri praseta, ponašanje, postupke…
Zatim kažite deci da ćete izaći iz sobe da pozovete Gospodina Vuka. Objasnite im da je Gospodin Vuk veoma uplašen posle svega što mu se dogodilo i da se prema njemu odnose sa poštovanjem. Njihov zadatak kao socijalnih radnika je da preispitaju ceo događaj koji je prethodio povređivanju Gospodina Vuka.
Izađite iz sobe i vratite se ogrnuti imitacijom krzna i sa šeširom na glavi. Izraz lica treba da vam bude bolan (oprženi ste). Ovakav vaš nastup će verovatno u prvom momentu izazvati smeh dece, ali držite kontrolu, mirno sedite na stolicu i počnite tiho da pričate. Upitajte decu ko su oni i zašto su tu. Motivišite decu otprilike ovako: „Znači, okupili ste se da saznate šta se dogodilo. Pretpostavljam da znate samo njihovu, praseću stranu priče. Oni su mnogo slagali. Evo, sada ću vam ja ispričati šta se stvarno dogodilo.“
Ukoliko deca počnu da govore uglas, pravite se da ste uplašeni, naročito neka bude izražena facijalna ekspresija, da bi deca uočila i prepoznala jezik tela.
Kada deca/socijalni radnici počnu da postavljaju pitanja dajući znak podizanjem ruke, vi na njih mirno odgovarajte.
Ispričajte im kako ste bili gladni, da ste samo želeli da zatražite malo hrane od prasića i da su vas oni prevarili. Niste uopšte imali nameru da im srušite kuću, nego je sve bilo slučajno. Prva kuća je bila od slame, a vi ste alergični na slamu. Veoma snažno ste kinuli i kuća se srušila. Hteli ste da se izvinite prasetu, ali ono je brzo pobeglo. Nije htelo da vas sasluša.
Druga kuća je bila od grančica. Vaše krzno se uplelo u granje i druga kuća se srušila. Opet ste hteli da se izvinite, ali je i ovo prase pobeglo.
Kada ste stigli do treće kuće bili ste ne samo gladni, nego i veoma žedni od silnog trčanja za prasićima. Samo ste hteli malo hleba i čašu vode. Prasići nisu hteli da vas puste unutra i rekli su vam veoma grubo da odete. Onda su smislili plan kako da vas prevare i nasamare, da se nasmeju na vaš račun. Rekli su vam kako su se kućna vrata zaglavila, oni bi vas rado pustili u kuću i ugostili, ali morate da smislite način kako da uđete u kuću. Vi ste predložili prozor, ali prasići su rekli da su prozori zatvoreni i da je jedini način da uđete u kuću kroz dimnjak. Rekli ste prasićima da se bojite jer možete da se povredite spuštajući se kroz dimnjak, ali prasići su vam rekli da ništa ne brinete jer će oni postaviti kotao mlake vode koji će ublažiti vaš pad. Vi ste im poverovali, ali prasići su postavili kotao vrele, ključale vode, spržili su vaše lepo krzno, to vas je mnogo bolelo, a oni su igrali, pevali i smejali vam se.
Pustite decu da vam postave što više pitanja. Zatim kažite kako morate da idete, jer ste u zatvoru zbog celog događaja.
Izađite iz sobe.
Sledeći ulazak je vaš, ali sada ste opet vaspitač. Objasnite deci da vas je druga vaspitačica zadržala i da niste mogli da prisustvujete razgovoru. Upitajte decu gde je otišao Gospodin Vuk.
Nastavite razgovor sa decom šta su saznali od Gospodina Vuka. Da li veruju njegovoj priči. Šta misle o postupcima Vuka i o postupcima tri praseta. Razgovarajte o istini i o laži. Upitajte decu šta ona misle kao socijalni radnici: da li vuka treba poslati u zatvor, da li je opasan.
Reakcija dece je glavna tačka ove vežbe. Deca počinju da razmatraju različite tačke gledišta, da vode računa o drugima i njihovim osećanjima. Ovo će im pomoći da bolje sagledaju i razumeju svet oko sebe, da međusobno komuniciraju i da se zabave. Vama će pružiti bolji uvid u dečje mišljenje, stavove i mogućnost da iznutra utičete na tok i tako bolje usmerite i motivišete decu. Deca vas neće posmatrati kao dominantnu osobu, već ravnopravnog člana grupe u interakciji, kao karaktera priče.

(Iz knjige “Moć mašte, moć pokreta”)

Autor teksta je Dušica Bojović