Evo jednog primera igre koju ćete moći da igrate 
duže vreme sa decom. Cilj igre je da deca mogu samostalno da čuju, prepoznaju, zapamte i reprodukuju ritmičku figuru koju im zadate, ali da bi do toga stigli, u zavisnosti od uzrasta dece, može proći i više meseci.
Sedite u krug i igru započnite sa deljenjem svog imena na slogove. Prebrojte koliko ih ima ( Mar-ko – 2, Sil-va-na – 3, Ma-ri-ja-na – 4) i svakom dodelite po jedan udarac. Za početak, neka to bude tapšanje. Kada svi ponove vaše ime uz tapšanje, krenite u krug i neka se svako dete predstavi na isti način. Kada i to završite, pokažite deci kako još možete svirati ritam imena sviranjem na nekom ritmičkom instrumentu ili sviranjem telom (pucketanje prstima, udarci o kolena i stomak, udarci nogama o pod…). Napravite malu koreografiju za svako ime i ponudite deci predlog kako bi to moglo da zvuči. Svako dete neka pokaže ponovo svoje ime na ovakav način.
Sledeći nivo, na koji prelazite tek kada deca dobro usavrše prethodni je da odaberete brojalicu, razbrajalicu ili kratku pesmu koju ćete, zajedno sa decom podeliti na slogove i onda, uz tapšanje, proći od početka do kraja. Kada i to savladaju, možete preći na sledeći nivo, kada ćete neki od slogova, najbolje prvi u stihu, zameniti nekim važnijim, jačim udarcem. Ovo se može uraditi i tako što se ostali udarci zamene slabijim (pucketanje prstima) a prvi ostane tapšanje. Tako ćete dati značaj prvom slogu u stihu, a već sledeći zadatak je da to uradite sa svim rečima u rećenici. Dakle, ako uzmete pesmicu Ide maca oko tebe, podelićete je prvo na slogove: I-de ma-ca o-ko te-be, pa-zi da te ne og-re-be…. Prvi slogovi: I, ma, o, te, pa… mogu dobiti udarac dlana o dlan, a drugi (de, ca,ko, be…) mogu biti udarci o kolena. Trosložne i četvorosložne reči daju posebni obrt u ovakvim igrama jer zahtevaju više udaraca, od kojih svaki može biti različit (og-re-be: pljesak, pucketanje, kolena).
Sledeća faza, kada je prethodna sasvim dobro uvežbana i većina dece je radi bez problema je da sami zadajete jednostavne ritmičke figure koje ćete propratiti jednostavnim tekstom. Trudite se da uvek koristite iste reči za iste notne vrednosti. Evo jednostavnog primera: polovina tu, četvrtina ta, dve osmine ti–ti, četiri šesnaestine tika–taka. Za početak, preporučujem kombinaciju dve susedne notne vrednosti, znači četvrtine samo sa polovinama ili samo sa osminama, osmine samo sa četvrtinama ili šesnaestinama, da bi napravili razliku između kraćih i dužih nota. Vi možete koristiti i neke druge slogove, ali preporučujem ove koji su standardni i preuzeti iz Kodaljevog sistema učenja solfeđa.
Kada deca u potpunosti savladaju razliku između kratkih i dugih nota, možete polako da izbacujete tekst i pustite ih da slušaju samo udarce. U početku će im biti lakše da svirate telom, jer će pamtiti i „koreografiju” a kasnije pređite na instrument. Možete pustiti da svako dete zada svoju ritmičku figuru koju ostali ponavljaju.
Sada ste došli do cilja i decu naučili kako da slušaju, kako da pamte i da reprodukuju ono što čuju. Neka deca su, možda, bila spremna da odmah stignu do poslednje faze, ali većina verovatno nije. Zbog njih je ovakva postupna metoda veoma dragocena, ne samo što se tiče muzičkog obrazovanja već i kasnije pomoći u čitanju i pisanju.
Ova, kao i mnoge druge zanimljive teme, igre i predlozi, deo su akreditovanog seminara Multimedijalna muzička radionica koji se održava širom Srbije. Vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori obuhvaćeni su programom seminara koji za cilj ima jednu novu dimenziju rada sa decom u oblasti muzičkog vaspitanja primenljivog u našoj sredini. Prijavite se i Vi da osvežite i usavršite svoja znanja!
Leave a Reply